Istorija Strelicarstva

Dokumentovano je da je praistoriski covek koristio luk i strelu pre vise od 100,000 godina. Luk i strela se smatraju za jedan od tri najveca izuma, pored otrica vatre i izuma tocka. Za otkrice tocka i nemozemo da kazemo da je bio veliko otkrice zato sto nije ulozeno puno truda oko sastavljanja da bi radio. Kamenje i stabla su se kotrljala milionima godina i pre nego sto je covek naucio da hoda.

cavepainting_resized

Otkrice luka i strele je nesto sasvim drugacije. Covek je morao da sastavi dva razlicita materijala (savitljivi stap i jaku tetivu), da iskoristi zaostrenu prut kao strelu, napne je na tetivu, nanisani i odpusti. Ovaj je izum je tada bio identican kao i otkrice atomske bombe danas. Bilo je potrebno mnogo ulozenog truda i razmisljanja sto je dalo praistoriskom coveku superiornost nad divljim zivotinjama i njegovim neprijateljima.

U zadnjih 500 god kada je istorija pocela da se belezi luk I strela su imale veliku ulogu u razvitku coveka. Civilizacije kaje su koristile nadmoc luka i strele dostigle su status “svetskih sila”. Rimljani, Grci, Mongoli, Kinezi, Japanci, Sakssonci su bili veoma zavisni od njihove armije strelicara.

Najstarija vrh strele je pronadjen u Africi i procenjuje se da je star 27,000 godina. Takodje je otkriveno da je u tom vemenu covek poceo da koristi vatru kako bi napravio kameni vrh strele tvrdji, a dodavao pero od zivotinja kako bi povecao stabilnost i preciznost strele.

Otprilike 2800 pre n.e. Egipcani su napravili prvi slozeni luk spajanjem vise materijala. Luk je bio sastavljen od drveta, pojacan zivotinjskim rogom i ucvrscen zivotinjskom zilom i lepkom. Ovi lukovi su bili toliko jaki da je trebalo dva strelca da bi bili dovedeni u puni nateg. Tetiva je bila izradjena od ovcijih creva. Strele su bile izuzetno lake, tako da su mogle da dobace preko 350 metara i mogle su lako da probiju zastitni oklop iz tog vremena.

Pocetkom proslog Milenijuma, luk kao oruzje je imao veoma znacajnu ulogu. Nacije koje su dostizale status svetskih sila koristile su nadmocno oruzje tog vrermena Luk i strelu. Egipcani, Stari Grci, Rimljani, Sloveni , Turci,Monoli , Kinezi, Japanci, Saxsonci su veoma zavisili od svojih jakih strelicarskih armija.

1330 godine u bitci kod Velbuzda posebno se isticu Srpki strelci, sto donosi pobedu nad Bugarima. Podaci o takmicenjima u gadjnju lukom i samostrelom iz Dusanovog vremena(1308-1355) vezani su za Dubrovnik, koji je u to vreme priznavao vlast Cara Dusana.

Strelicarstvo se takodje pominje i u narodnoj pesmi “Zenidba Dusanova”, gde Milos Vojinovic strelom gadja kroz prsten u jabuku.

A u nasim manastirima Decani i Manasiji sacuvane su brojne freske svetih ratnika sa njihovom strelicarskom opremom. Iz ovih fresaka zakljucujemo da su u to vreme korisceni kratki lukovi – duzine oko 1 metra, noseni zajedno sa strelama u posebnom tobolcu, da bi ratniku omogucilo koriscenje i drugog oruzja.

U Beogradu, u vreme Despota Stefana Lazarevica (1403-1427), odrazavaju se strelicarska nadmetanja u Donjem gradu za Uskrs, Vidovdan i praznik Sv. Petke.

Strelicarstvo kao Sport

Strelicarstvo je zvanicno postalo deo Olimpiskih Igara u 1900, a kasnije i u 1904, 1908 i u 1920 god. Internacionalna pravila nisu zvanicno bila donesena. Svaka zemlja koja je bila organizator Olimpiskih Igara je imala svoja pravila. Zbog nastalih zabuna u tumacenju pravila, strelicarstvo je izbaceno sa programa Olimpiskih Igara.

Federacija “Internationale de Tir a I’Arc” FITA, je osnovana 1931 kao internacionalna organizacija strelicarskog sporta. Ova organizacija je standardizovala pravila takmicenja, sto je omogucilo odrzavanje prvog Svetskog prvenstva iste godine.

Strelicarski savez Jugoslavije osnovan je 1965 god. A postaje clan Fite dve godine kasnije 1967. 1972 posto je dovoljno zemalja prihvatilo FITA pravila, strelicarstvo je vraceno u program Olimpiskih Igara.

Od tada, tehnologija je znacajno unapredila opremu, sto je promenilo neke takmicarske standarde, ali strelicarstvo kao sport ostaje nepromenjeno.

Tekst preuzet sa http://strelicarstvo.com/istorijat-strelicarstva/